Петнаестогодишња Корана сама је у свом стану својих родитеља. Спрема се за излазак, али се у том тренутку на вратима појављује четрдесетогодишњак, ратни друг њеног оца, њен стари пријатељ и „дадиља“ из детињства. Уместо сусрета човека и детета долази до сусрета мушкарца и жене. Развија се кратка игра љубави и колебања, предомишљања и испитивања, да би се на крају разишли свесни бездане љубави, која је осуђена да остане само прећутна успомена.